Kroz komadic neba mog tumornog srca

I tako dodju vremena kada sve postane sivo a i ono sto je bilo cisto belo, potamni.Tako dodju vremena kada ti se srce slama i kada osecas da je poslednji deo tvog jakog srca slomljen.I dodju vremena kada ne znas sta da radis sa tim bolom.Tom patnjom.Dodju siva vremena,dodju strasna vremena,ne za ceo svet,ne za tvoju drzavu,ne za celo covecanstvo,samo za tebe.A to boli vise nego ista.Ti.Tvoja dusa.Razara li se?Postaje li kruta?Tek je pocetak patnje ili kraj,ne znam vise ni sama.Kada ti druga oduzme sve tvoje,sve tvoje nade,sva tvoja ocekivanja.Koja nije lepsa ni zgodnija,ni bolja osoba.Samo je tu,verovatno se bolje ponasala,bolja je bila prema njemu.Da li ce ga uzeti?Hoce li ga?Hoce li on nju?Ili tebe?Ili nikoga?Stalni obrt oko nas dve,a da li je to potrebno?Vredan toga?Jos uvek ne znam.Hocemo li se ikada vratiti na staro?Hocemo li biti mi?U stvari ko smo bili mi?I da li smo uopste postojali mi?Mi kao par?Ili nesto drugo?